Bio je jedan od onih koji je odlazio kad mi je najviše
trebao, i nije se javljao danima. S njim nikad nisam
znala na cemu sam. Bio mi je sve, i bio mi je ništa.
Bio je moj, a nikad ga nisam imala...
"Taman kad si pomislio da me više nema
u tvom životu, da si me se rešio...pojavih se, ali ne
kao ona stara! Nego kao nova, tek izmišljena, jaka,
svoja... Pojavih se samo da pokažem šta si mogao
imati, ali više neceš. Šta je moglo biti tvoje, ali više
nece. I pojavih se da ti u lice kažem ono što sam godinama ceznula: Oprosti, je l' se poznajemo?!"
Do skoro sam se cesto pitala - ima li smisla? Ovaj zivot, borba...? Ali posle dobrog saveta, covek se trgne iz crnih misli i pocne da razmislja pozitivnije.
Skoro sam pricala sa jednom zenom. Pitala me je: "Da li imas snage da ujutru ustanes iz kreveta?" "Imam" - odgovorila sam. Pitala je: "Imas li snage da poznaniku na ulici kazes dobar dan i da nateras sebe da stavis osmeh na lice pritom?" "Imam"-odgovorila sam.
Rekla mi je: "Onda ces imati snage za sve u zivotu. Ako si sposobna da obavljas dnevne poslove, ma koliko sitni i beznacajni bili, znaci da ti je glava cista, da mozes racionalno da razmisljas. Ukoliko ti sada sve izgleda crno, ne brini, proci ce. Nikada ne znas sta te ceka iza ugla. Mozda tvoja sadasnja patnja, vodi ka necemu toliko divnom, o cemu ni ne sanjas."
Shvatila sam da je u pravu. Mozda meni trenutno ne deluje kao da ce se bilo sta promeniti, ali...sigurna sam da ce jednog dana biti bolje - ma kada taj dan dosao.
Cekala sam 24 godine...sigurno mogu sacekati jos malo.
